Predstavljamo vam Iliju Jacanovića, studenta 4. godine Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je naš ovogodišnji dobitnik nagrade Mladi Evropljanin. Uradili smo sa njim kratak intervju koji možete pročitati u u vestima na naslovnoj strani, a niže se nalazi i Ilijin govor sa takmičenja posvećen ljubavnoj vezi Srbije i Evrope.

Jesen prođe, on se neoženi, a odveć je stasao za ženidbu. Čak, po standardima naših predaka i prestareo. Doduše, i mlada mu je u godinama, ali i pored toga ona se nećka. Kako i ne bi kada ona već živi u poliandrijskom braku, a ovi postojeći muževi svu su joj kuću raskućili.

Naš mladoženja se zaljubio do ušiju, drugu ni da pogleda. A jeste lepa… Malo je reći kao zvezda, ona je lepa kao 27 zvezdi! Išao je on i da je prosi! Samo, tamo su malo drugačiji običaji. Ovde kod nas mladoženja gađa jabuku, dok je tamo na zapadu običaj da mladoženju gađa mlada. Za kuma uzeo Vensan Dežera. Kum i prstenje kupio, ali valjda zato što je štedeo na dragom kamenju uopšte se nisu svideli tašti Anđeli. Ni kod tasta Nikole ne stoji bolje, on ni ne pomišlja da dozvoli prvi francuski poljubac. Eventualno kod baka Elizabete ima neku prođu, ona mu se stalno smeška, ali taj osmeh može svašta da znači.

I decembar prođe, on se neoženi, a sva su se braća oženila. Ali ne bi on da se ženi zbog velikog miraza, kao oni. Niti bi da je ženi samo da bi ušao u nju. On je iskreno voli i svašta je uradio zbog nje. Prodao svog ljubimca Juga zarad nekog nekog Punta. Batalio duvan, ne pije posle 22.00 sata. Odrekao se brenda okorelog ratnika. Sada se bije samo oko sadnica trešanja, čisto da ga želja mine.

I januar prođe on se neoženi. Ali on ne odustaje, on ne sme da odustane, jer sada joj je najpotrebniji! Sada, kada je opsedaju ilegalni imigranti i lažni azilanti. Njegovo umeće u pravljenju kolektivnih centara iz kojih ljudi po 20 godina ne mogu da odu, bilo bi joj neprocenjivo. Dok se evro bori da opstane, njegova iskustva o preživljavanju jedne od najvećih inflacija na svetu bila bi joj dragocena. Danas, kada žele ponovo da joj uvedu granice, on zna da pored prekaljenog švercera poput njega, za nju ne bi bilo zime.

Ali ona ga i dalje neće. Pomislio je ovaj naš mladoženja da je dovoljno voleti. Da to što je nezaposlen može samo da mu bude plus, jer ima više vremena da se posveti dragoj. Možda je on i rasprodao svu dedovinu, al je uspeo da sačuva i dedove i očeve i na to doda i sopstvene dugove.

Zna on i sam da nije idealan, ali zapamtio od starih da ženidba može da popravi. Samo, pomislio je i da ove današnje žene dovode u red, ispravljaju loše navike. Poslednja takva viđena je pre dvadesetak godina i tada joj se gubi svaki trag.

Zna se, prvo se završe škole, zaposli se, pa se traži mlada. A on, prvo našao mladu, a od mlade očekuje da mu kupi diploma i nađe zaposlenje. On se nada da njega neće dostići zla sudbina drugih zetova u kući. A u koju kuću bi je i doveo? Onu kojoj su velike šanse da nije legalizovana, još veće da nije priključena na komunalnu mrežu, a najveće da u njoj još uvek živi sa roditeljima.

I mesto da se trudi da sebe dovede u red zarad sopstvenog boljitka, pa da se i žene i devojke otimaju za njega, on je doveo sebe u poziciju da bira između dva zla. Ili da odustane, ili da nastavi ovako da se udvara i na kraju posustane. Zar mora da se bira između zala? Zar ne znaš drugačije? Zar ni mi ne znamo drugačije? Bori(_)se! Možeš ti to bolje!

Neki bi rekli da je ovo priča o bitangi i princezi. Drugi, da je ona devojka van njegove lige. Ipak on je izabrao. Tvrdoglavo, po ko zna koji put. Ljubav je to… Zato on gura dalje. Ali ne kaže naš narod džabe: ne ljubi lep, nego uporan!