27. januara 2011. Klub je šesti put za redom dodelio nagradu Mladi Evropljanin. Dobitnik je Marko Krstajić, student IV godine Pravnog fakulteta, za govor “Strah od slobode”.

STRAH OD SLOBODE

Za vlade Obrenovića, a naročito kneza Mihaila, najopasnija i praviteljstvu najmrskija stvar bila je govoriti o slobodi. Sama ta reč, sloboda, smatrana je antidinastičkom parolom. Išlo se dotle da su Garašaninovi panduri jednog mehandžiju stavili u aps samo zato što se na firmi, ispod imena kafane, potpisao firmopisac. Čovek je bio Čeh i prezivao se prilično nesrećno za Srbiju tog vremena – prezivao se Svoboda! Od slobode se zaziralo.

Sad valja zamisliti koliko je hrabrosti i ludog optimizma bilo potrebno jednom čoveku da u takvo jedno vreme, u takvoj jednoj zemlji, svom prvorođenom sinu nadene ime Slobodan. Taj čovek je bio Vladimir Jovanović, apostol srpskog liberalizma. Zadužio nas je ne samo svojim velikim zalaganjem i radom na unapređenju ove zemlje, ne samo takvim jednim sinom koga je iznedrio, već i činjenicom da je u srpski jezik uveo i to novo muško ime, Slobodan. Mnogo je raznih Slobodana bilo u Srbiji, ali jako malo istinski slobodnih ljudi. Od slobode se u Srbiji i dalje zazire.

Libertas omnibus rebus favorabilior est! Od svih stvari sloboda je najdraža, to stoji u Digestama.
AlI šta je to sloboda?Biti slobodan to znači raditi ono što želiš, govoriti ono što misliš i živeti bez straha.Čovek živi u društvu i njegova sloboda ne sme smetati slobodi drugih ljudi. Sloboda mene kao čoveka počinje od slobode drugih ljudi i samo na onoliko slobode koliko drugima dopuštam i sam mogu računati. A izvor te slobode je u oslobađanju od straha! Sloboda od straha, kako je to govorio naš profesor Dragoljub Jovanović, još jedan od onih koje su panduri hapsili, jeste osnov slobode čoveka. Sredstvo tog oslobađanja je u reči, u govoru. Tamo gde se ćuti, gde se zucka i šapuće, tamo nema, neće i ne može biti slobodnih ljudi. Ona zemlja u kojoj se ne čuju mnoga mišljenja, a mnoga su mišljenja sok slobode, brzo postaje Vinaverova varoš zlih volšebnika u kojoj se kliče prokletstvima.

U isto ono vreme kada su onog mehandžiju hapsili, jedan je drugi srpski knez, hteo svoj narod na osnovu istine i uz pripomoć nauke unaprediti i utvrditi. Taj knez je kasnije postao kralj Petar Prvi.Nazvan i oslobodiocem.On nije našao boljeg načina da ostvari taj svoj naum, od prevođenja na srpski jezik spisa “O slobodi” Džona Stjuarta Mila. Mil nam, preko Petra, poručuje da je preduslov slobode čoveka, slobode građanina u njegovoj mogućnosti da misli i prenosi te svoje misli bez ikakvog ograničenja.
“Ko zna šta sve izgubi svet”, kaže Mil, “u mnogim onim ljudima koji su daroviti, ali plašljiva karaktera, pa ne smeju da slede, drskom, snažnom i nezavisnom poletu misli, zato što se boje”.Strah! Strah je dušmanin slobode. Zato Martin Luter King i uzvikuje: “Jedina stvar od koje treba da strahujemo jeste sam strah!”

Naš narod nije strašljiv i pokazao je to mnogo puta. Najjasnije i najglasnije, čini mi se, 27.marta kada je, istina zaveden, ali pazite, zaveden slobodom; dakle kada je tog dana uzviknuo one čuvene reči – Bolje grob, nego rob! Ceo jedan narod milionima svojih glasova uzvikuje – biti slobodan ili poginuti! Zašto ljudi koji su tako sjajno umeli da ginu, nisu kasnije mogli i umeli biti slobodni?

Iza nas je desetogodišnjica Petog oktobra, još jednog velikog i bučnog dana. I tog dana ovaj je narod milionima svojih glasova ustao da se bori i izborio je svoju slobodu! Ali ne čini li se da nam danas ta sloboda izmiče? Zato je sasvim na mestu postaviti pitanje – jesmo li mi danas slobodni?!

Danas kada se sudije postavljaju i smenjuju političkim potkusurivanjima, a profesija ulizički ćuti; danas kada su radnici svedeni na nivo robova, a sindikati ćute; danas kada ološ uzima sebi to pravo da prebija i ubija ljude iz čistog besa! Kada se prebijaju profesori, nastavnici, lekari, vozači autobusa; danas kada ni psi više nisu bezbedni jer i na njih su počeli da kidišu. Dakle jesmo li mi danas slobodni? Recite, nemojte ćutati! Dakle nismo. A zašto nismo? Pa baš zato, što se plašimo i što ćutimo!